Image Image Image Image Image Image Image Image Image Image
Scroll to top

Top

Vinska Klet Goriška Brda

Vinska Klet Goriška Brda

ISTORIJA PODRUMA VINA „GORIŠKA BRDA“

Počeci sistema zadruge u regiji Brda datiraju od 1922. kada su zakupci iz sela FOJANA i BARBANA osnovali prvu zadrugu-društvo sa ograničenom odgovornošću, nazvano poljoprivredno društvo zakupaca i malih zemljoposednika.

Kako to da je zakupstvo preživelo samo u regiji Brda, ali ne i drugde u Sloveniji?

U 1848. i 1849, Austro-Ugarska skupština je usvojila odluku o ukidanju feudalizma, odnosno to da zemljordnici mogu kupiti zemlju od zemljoposednika. Ovo se, ipak, nije odnosilo na Galiciju i ostale italijanske oblasti. Zbog ustanka i rata u Italiji, teritorija ratovanja se proširila na reku Soča (reka Isonco) i skupština nije imala nadležnost nad njima. Ipak „otac“ Radecki, najznačajniji austrijski vojni vođa u prvoj polovini 19. veka je imao. I tako je bilo, ustanak je bio taj koji je uzrokovao da sistem zakupstva preživi preko sto godina u Italiji i u regiji Brda.

U 1921. pojavila se ideja da se 38 veznih zemljoradnika-zakupaca, sa svojim porodicama koji su obrađivali grofovu zemlju, spoje u zadrugu i reše problem zakupstva tako što će pomoći jedni drugima.

t_13_1

Tadašnja vlasnica zemlje, grofica Elvira de Baguer, kćerka i naslednica grofa Silverija de Baguera, je pristala da zakupci iz Fojane i Barbane dobiju zemljište od 230 hektara. Ti hektari su se sastojali i iz neplodnih oblasti. Ipak, grofica je odredila uslove za pridobijanje zemljišta: imanje je moralo biti kupljeno u svoj celosti i veličini, nepodeljeno na pojedinačne parcele, takođe, nije moglo biti pojedinačno podeljeno na delove: imanje je isključivo prodato na ime osnovane zadruge zakupaca. Cena mu je bila 916.084 lire.

9. aprila 1922, osnovani komitet se sastao u Fojani. Prisustvovalo je trideset osam zakupaca. Osnovali su poljoprivredno društvo zakupaca i malih zemljoposednika što je udarilo prve pravne temelje za nabavku i obnovu grofove zemlje. Zatim su ustanovljena pravila i smernice za primenu i ispunjenje ugovora. Obavezali su se da će otplatiti dug za deset godina, naime, u ratama od 100.000 lira.

U 1923. su usvojili pravila u vezi sa podrumom vina. Dva zadrugarska podruma vina, prvi, onaj veći, u Fojani, i drugi, pridružni podrum vina u Barbani, su bile jedine ekonomične lokacije gde su mogli da vrše procene i raduju se rezultatima zajedničkog rada i napora, to jest, zajedničkim prinosima vina. Tačno na ove dve lokacije je odlučena sudbina zadruge, i u dobru i u zlu.

Pred njima su bila teška vremena. Finansijska situacija nakon Prvog svetskog rata, šteta koju je naneo rat, loši prinosi i visoke kamatne stope na zajmove, koje su uzeli, su bili koreni perioda kriza. U 1933. imenovana je prinudna uprava. Upravnik, koji je predstavljao hipotekarnu banku Verone, Italija, zaključio je novi ugovor sa zaduženim članovima zadruge: 50% svih prinosa u voću i vinu je išlo prinudnoj upravi.

t_13_3

1939. je bila prekretnica, pošto se pripremala aukcija usled nemogućnosti članova zadruge da se rasterete dugova kako su oni stizali na naplatu. U poslednjem mogućem trenutku je predsednik zadruge uspeo da sakupi gotovo nedostižnu sumu od 150.000 lira i predao je hipotekarnoj banci Verone, Italija. Postignut je pisani kompromis o odlaganju aukcije. Sedmog maja 1943. dug je otplaćen u potpunosti i bivši zakupci su postali vlasnici zemlje koju su obrađivali, od koje su, do tada, imali male koristi. Nakon aneksije Primorske Jugoslaviji 15. Septembra 1947, prve zadruge su osnovane, u saglasnosti sa novim vladinim sistemom, prateći „naproz“ primer, odnosno, primer nabavno prodajne zadruge koja je već postojala u drugim delovima Slovenije pre aneksije Primorske. Njihov glavni zadatak je bio da snabdevaju stanovništvo neophodnim potrebama.

PODRUM VINA – O KOMPANIJI

Izuzetna vina podruma vina „Goriška brda“ se rađaju među ljupkim vinogradima, u samom srcu regije Goriška brda. Misija jednog od najčuvenijih i glavnih slovenačkih proizvođača vina je da uspešno nastavi i poboljša vekovnu tradiciju spravljanja vina. Naša vina impresioniraju ljubitelje vina i stručnjake u Sloveniji i u 26 zemalja širom sveta. Tajna leži u strastvenoj majstoriji našeg tima da pripoje jedinstvene osobenosti Goriških brda u naša, međunardno nagrađena, stona i penušava vina.

13_8            3_7

Vinski podrum „Goriška brda“ je osnovan 1957. kao zadruga i danas je u potpunosti u vlasništvu njenih članova. Od početka, vinski podrum je imao veliki uticaj na ekonomski razvoj regije i životni stil lokalnog stanovništva.

Vinski podrum „Goriška brda“ upravlja sa 1000 hektara vinograda koji se prostiru na pola puta između Jadrana i Alpa. Zaista verujemo u održivi razvoj. Zbog toga, većina naših vinograda je uključena u naš integrisani sistem vinskog rasta. U proseku, svaki naš vinogradar uzgaja manje od dva hektara i tako se brine o svakom vinu sa posvećenošću, što za posledicu ima superioran kvalitet grožđa i vina. Jedan od naših glavnih principa je da se kvalitet stvara u vinogradu.

3_6

U vinogradu, kao i u podrumu vina, posebnu pažnju pridajemo stručnosti koja, u kombinaciji sa profinjenom i odgovornom kontrolom prirodnih ciklusa, omogućava našim mušterijama sigurnost i slovenački kvalitet. Orijentisani smo prema zahtevima tržišta i potrebama mušterija, ispunjenju koje je naš svakodnevni izazov.

TEHNIKE U VINOGRADU

Uređenje vinograda, Uzgojni oblici, Integrisana proizvodnja grožđa, Berba grožđa.

 UREĐENJE VINOGRADA

Pošto su Goriška brda brdovita regija bez ravnih površina, više od trećine naših vinograda je postavljeno okrenuto suncu. Na određenim delovima brda, gde raste vinova loza, stepen zaravni prevazilazi 50%. U vlažnim oblastima gde je zemljište teže, vinogradi su zatravljeni, što rezultuje ravnomernim rastom vinove loze. Ovo se zauzvrat odražava visokim kvalitetom ploda grožđa.

1_5

Novi sistem pripreme terase i novi metod sadnje vinove loze su nam omogućili da povećamo gustinu čokota, po hektaru, sa 3.000 na 5.000 i više. Sa istim prinosom po hektaru, veća gustina čokota nam je dozvolila da rasteretimo pojedine čokote, što se odražava na povećani šećer i koncentraciju minerala, antocijana, fenola, kiselina i ostalih susptanci u grožđu.

3_1

Izvor informacija : Vinarija Vinska Klet Goriška Brda