Image Image Image Image Image Image Image Image Image Image
Scroll to top

Top

Vranac – Snaga, Raskoš i Moć

Vranac – Snaga, Raskoš i Moć

Ljubiteljima vranca sigurno će gotovo neverovatno zazvučati podatak da je ta sorta do polovine XX veka bila gotovo nepoznata šroj publici, odnosno nepoznata većini van Crne Gore.

Vranac je tipična mediteranska crna sorta grožđa, sa imenom koje sugeriše na njene karakteristike. Naziv vranac izveden je od reči vran, što znači crn, a istim imenom nazivaju se i crni pastuvi. Očekivano, vino dobijeno od ove sorte veoma je intenzivno obojeno, neprozirno, purpurno crveno, gotovo crno, bogato, gotovo ekstraktivno, snažno, puno i taninsko. Sorta potiče iz crmnice, vinogorja na obodu Skadarskog jezera, a spontano se u manjoj meri širila i po drugim delovima Crne Gore. U Makedoniju je preneta 1950. godine, kada su prvi zasadi podignuti na oglednom dobru Butel kod Skoplja. Pošto je pokazala dobre rezultate, sorta je samo par godina kasnije planski sađena i širena u regionu Povardarja. U isto vreme, vranac u Crnoj Gori polako, ali sigurno istiskuje i zamenjuje do tada rasprostranjeniju kratošiju u vinogradima. Značaj vranca kao sorte, naglo je povećan onog momenta kada je na Ćemovskom polju  kod Podgorice, ’70-tih godina podignut vinograd kompanije Plantaže 13. juli, tada, a i sada najveći u Evropi, sa preko 11 milion čokota. Preko 60% tog vinograda zasađeno je vrancem. Nakon toga, sorta se manje ili više uspešno širila i po drugim regionima. Iskustvo je pokazalo da vrancu odgovara toplja i suva klima, pa je to i razlog što najviše vina od njega dolazi baš iz krajeva koji su pod uticajem mediteranske klime.

bilbord-vranaci-8-x-3-mVino od vranca lako ćete prepoznati po kombinaciji intenzivne boje i karakterističnih svojstava mirisa i ukusa. Arome koje dominiraju u vrancu najčešće su na tragu šljive, kupine, višnje i trešnje, koje evolucijom dobijaju džemast karakter. Čak i bez uticaja drveta, u dobrom vrancu se kao tercijarne arome često razvijaju mirisi crne karamele, lista duvana i kafe. U ustima je veoma ekstraktivan, sa oblijem baršunastih tanina i relativno visokog alkohola, što je sve po pravilu, podržano i živahnim kiselinama. To ga čini sortom koja može i koja daje, vina veoma solidnog kvaliteta, dopadljiva i lako razumljiva potoršačima, a koja imaju potencijal za duže odležavanje.

U odnosu na postojeću ponudu vranca, od kojih su neki veoma dobri, ipak se stiče utsak da bi na vinima od te sorte moglo još mnogo da se radi, pogotovo u smislu novih stilova. Tek u poslednjih nekoliko godina pojavila su se vina u kojima je korišćen barik za odležavanje, a rezultati kod nekih vinarija izuzetno su dobri.

Vranac u Americi

Vranac se gaji i u Kaliforniji, istina, kao komercijano vino proizvodi ga jedino vinarija Sijera Ridž (Sierra Ridge) iz gradića Sater Krik, u vinogorju Sijera Futhils, koje se inače smatra jednim od najboljih teroara za uzgajanje zinfandela, odnosno kratošije, koju ova vinarija takođe proizvodi. Vlasnik vinarije je Džon Bri, koji je posle završenih studija, na kalifornijskom Dejvis univerzitetu, putovao i radio kao konsultant u vinarijama Evrope. Tako se obreo i u ondašnjoj Jugoslaviji, upoznao sa sortom vranac i rešio da je zasadi i u svojoj vinariji. Njihov vranac iz 2007.godine osvojio je zlatni medalju na internacionalnom takmičenju Finger Lakes, a vino kalifornijski vinski kritičar Đankarlo Dejvis opisuje kao žilavo i gusto, ali uglađeno, sa mirisima kupine i višnje i zemljanim tonovima.

 

Izvor informacija: Wine & Fine