Image Image Image Image Image Image Image Image Image Image
Scroll to top

Top

Penušava Srbija

Penušava Srbija

O istoriji penušavih vina mnogo je toga napisano, od prvih pominjanja u hronikama antičkih Rimljana o mehurićima u vinu, pa sve do legende o monahu Dom Perinjonu koji je “tobož” izmislio penušavce – tačnije šampanjce.

 

Prvi pravi zapis o penušavim vinima  nalazimo u delu iz 1622. godine: “De Salubri potu dissertatio”, Italijana Frančeska Skačija, u kome on opisuje osobine penušavih vina, ali bez tačnih podataka kako se do njih dolazi. Tokom istorije penušava vina, čak pre svih šampanjci, tretirani su često kao nedovoljno dobra, pokvarena, pa čak i đavolska, a njihova penušavost smatrana je manom. Čak je i Dom Perinjonu prevashodni zadatak bio da, zbog hladnog vremena i prevremenog prekida primarne fermentacije, spontano nastalu penušavost  u šampanjskim vinima spreči, a ne da je podstiče. Na sreću današnjih ljubutelja penušavaca, to mu nije pošlo za rukom, upravo suprotno. Međutim, tek dva veka kasnije, u Šampanji penušava vina postaju istinski dominantna, a njihova slava širi se sa obe strane Atlantika, najviše na istok, u pravcu Rusije. Već početkom 20. veka ozbiljni penušavci prave se i piju i u drugim regionima, da bi u periodu posle Drugog svetkog rata počeli da se proizvode bukvalno u celom svetu, a popularnost im raste do današnjeg dana.

Skuplja i finija penušava vina proizvode se uglavnom tradicionalnom šampanjskom metodom, gde se druga fermentacija odvija u samoj boci. Iako značajno modernizovan, taj se metod primenjuje u gotovo neizmenjenom obliku već vekovima.

Gotovo svaka vinska zemlja ima penušavce kojima se diči: Italijani su najpoznatiji po Proseku, ali i drugim vinima kao što su Asti spumante i Lambrusko. Španci imaju Kavu, Nemci Sekt, Rusi “Sovetskoe šamponskoe”, a Francuzi osim šampanjca i kremane iz Alzasa, Bordoa, Burgundije i drugih regiona.

Sparkling_Wine_banner_1180_347

A šta je sa nama?

Istorija penušavaca u Srbiji oskudna je. Podataka o proizvodnji penušavih vina kod nas gotovo da nema, pa se kao pouzdan može uzeti jedino početak proizvodnje takvih vina u kombinatima u drugoj polovini 20. veka. To su bila, ili su još uvek, jeftina penušava vina, proizvedena šarmat metodom u boljem, ili običnom karbonizacijom (gaziranjem) u gorem slučaju. Nešto drugačija situacja bila je u Hrvatskoj, de se ruralnom metodom u okolini grada Bakra još početkom prošlog veka tradicionalno proizvodila Bakarska vodica, vino koje je po karakteristikama bilo najsličnije Asti spumante-u. Međutim posle Drugog svetskog rata tradicionalna proizvodnja tog vina zamire, zapravo seli se u kombinate gde se ono od tada proizvodi na sasvim drugačiji način. Od prave Bakarske vodice ostalo je samo ime.

U poslednjoj deceniji u Srbiji bilo je nekoliko ne naročito uspešnih pokušaja proizvodnje i plasmana penušavog vina, da bi 2010.godine sa prvim zaista ozbiljnim penušavcem na tržište izašla vinarija Aleksandrović, nudeći penušavi Trijumf. Već Naredne godine i vinarija Kovačević pojavila se sa svojim vinom, jednostavno nazvanim: Kovačević brut. Prošle godine na jesenjim sajmovima predstavljen je i novi Aleksandrovićev penušavac Trijumf noir, proizveden od pino noara, dok kovačevim objavljuje prvi penušavi roze od iste sorte. Isto tako, i iz nekih drugih vinarija čuli su se glasovi o početku proizvodnje i skorom lansiranju novih penušavih vina na tržište. Tako je vinarija Galot predstavila svoja dva penušava vina : Galosecco white (kupaža Šardonea i Traminca) i Galosecco red (kupaža Šardonea i Pino noara) i vinarija Rubin svoj penušavi Vronsky Rubin.

300384040-mousseux-verre-a-champagne-cristal-fraise

Sa kojom hranom da uparite svoje omiljene mehuriće?

Kovačević brut poslužiće kao vrlo dobar aperitiv, ali uz njega će odlično ići  i hrana lagane teksture, recimo dobar suši, ali i nešto masnije, kao što je pateod guščije džigerice. Dobar par biće i koziji sir, kao i penaasti slatkiši poput torte Pavlove ili Japanskog vetra.

Struktura Trijum penušavog vina čini ga veoma pogodnim za uparivanje sa hranom. Izbor je širok, a posebno preporuka mogu da budu škampi na žaru, meso jastoga, bri ili kamamber, kao i tanjir kremaste paste.

Svežina Trijumf noira kandiduje ga za odličan aperitiv, a kada stignu prve jagode, takođe ćete znati šta da izaberete. Odlično će se pokazati i kao klasičan pratilac svežih ostriga ili riblje ikre, odnosno kavijara, na krekeru sa puterom.

Vronsky  Rubin  je aperitivno piće koje se odlikuje voćnim mirisom, sa notama oraha, lešnika i badema; prijatna gaziranost od prirodnog CO2, sa umerenim kiselinama daju ovom vinu prefinjenu svežinu ukusa.

Galoecco white je penušavac  izrazite cvetne arome, punog ukusa sa zanimljivim mehurićima, koji se služi kao aperitiv.

Galosecco red  je penušavac u kome dominiraju arome maline i trešnje sa svojim šarmantnim mehurićima koji najbolje prija kao aperitiv.

 

Izvor informacija: Wine & Fine