Image Image Image Image Image Image Image Image Image Image
Scroll to top

Top

Istorija piva

Istorija piva

Proces dobijanja piva od ječma bio je poznat još u Sumeru i Vavilonu. U egipatskim grobnicama pronađeni su recepti za spravljanje piva koji datiraju iz 2400 godine p.n.e. Osnovne procedure za pravljenje piva u Evropu su stigle sa Bliskog Istoka. Rimski istoričari Plinije (u I veku p.n.e.) i Tacit (u I veku n.e.) pisali su kako su saksonska, keltska i germanska plemena pila pivo (većina engleskih pojmova vezanih za pivo su anglo-saksonskog porekla).

Tokom Srednjeg veka katolički monaški redovi očuvali su veštinu spravljanja piva. Poznato je da su pojedini monaški redovi tokom iscrpljujućih postova pili pivo (“tečni hleb”).

Hmelj počinje da se koristi u Nemačkoj u XI veku, dok na Britansko ostrvo stiže u XV veku iz Holandije. U Nemačkoj je 1420. godine otkrivena proizvodnja piva procesom “donjeg vrenja”. Pivo dobijeno ovim procesom prozvano je “lager” (od nem. lagern-čuvati), pošto je proizvodnja trajala duže od dotadašnje proizvodnje “gornjim vrenjem”, kojim se dobija tzv. “ale” (ejl). Nemačko nacionalno piće je pivo. Pivo iz Nemačke, a pogotovo Bavarske, poznato je u celom svetu i zbog nekoliko vekova starog pravila o čistoći piva. To pravilo su primenjivali i monasi u svojim pivarama.

Industrijska revolucija uvela je novine i u proizvodnju piva. U drugoj polovini XIX veka, omogućena je proizvodnja lager piva i tokom leta, otkrićem rashladnih uređaja. Francuski hemičar Louis Pasteur i kasnije danski botaničar Emile Hansen otkrili su proizvodnju čistih kultura kvasca, neophodnih za dobijanje većine piva.

U XX veku proizvodnja piva postaje industrija ogromnih razmera. Pivo počinje da se pije na svim kontinentima.

Istorija.JPEG

Zanimljivosti o pivu kroz vekove

U Vavilonu je postojao običaj da mesec dana posle venčanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko on može da popije. Medovina, inače, predstavlja pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao “mesec meda”. Odatle i potiče današnji “medeni mesec”.

Osim medovine, postoje još neka pića slična pivu: postoji na stotine različitih afričkih pića koja se prave od biljaka bogatih skrobom (npr.burukutu), u Japanu se pravi sake, u Kini samsu, a u Koreji suk (sve od pirinča), u Meksiku se pravi pulque (od kaktusa), a u Rusiji kvas (od ražanog hleba).

U Engleskoj se u XVII veku koristila veoma specifična čaša za pivo, tzv.yard-of-ale glass. Ta čaša je dugačka oko jednog jarda (90 cm) i imala je zapreminu od jedne pinte (0.5 l). Imala je otvor nalik na trubu, a na drugom kraju je obično bilo “stopalo”. Naravno, bila je veoma nepraktična za svakodnevnu upotrebu, pa je korišćena za posebne zdravice.

Vikinzi su pre bitaka pili piće koje su zvali aul (“ale”), pa su u bitke ulazili bez straha, uglavnom bez oklopa, a često i nagi do pojasa.

Tokom Drugog svetskog rata američke pivare koje su htele da vojnicima šalju pivo, morale su da ga pakuju u specijalne kamuflažne limenke.

Napitak koji povezuje

Pivo je, s marketinške strane, gotovo idealan proizvod i to bez obzira na kulturnu pozadinu. “Pivo prolazi tako dobro jer seže do svih socijalnih i kulturnih slojeva. Pivo zbližava one koji ga konzumiraju”, kaže minhenski etnolog Simone Eger. Pivo posebno u Bavarskoj igra važnu ulogu u komunikaciji. Treba samo imati na umu mnogobrojne ogromne pivnice i vrtove pivnica kao mesta susreta. “Ne treba zaboraviti ni najveći narodno slavlje na svetu Oktoberfest gde dolaze ljudi sa svih krajeva sveta kako bi se družili i pili pivo”, zaključuje Eger.

Otuda nimalo ne čudi da je bavarsko pivo popularno ne samo u čitavom svetu nego i u ostatku Nemačke koji inače neretko sumnjičavo odmerava sve što dolazi iz “Slobodne Zemlje Bavarske”, kako glasi zvanični naziv te savezne pokrajine.

Izvor informacija: Carlsberg Srbija; DW - Johana Šmeler / Nenad Krajcer