Image Image Image Image Image Image Image Image Image Image
Scroll to top

Top

Duh iz bureta – Barrique

Duh iz bureta – Barrique

Veliko vino, pogotovo crveno, pa još ako dolazi iz tradicionalnih i prepoznatljivih vinskih regiona ne može da se zamisli bez upotrebe tehnologije koja podrazumeva i korišćenje drvenih sudova u proizvodnji.

 

Najčešće upotrebljavani drveni sudovi danas su barik (Barrique) burad. Većina vinopija zna njihovu definiciju, ali oni su ipak malo više od hrastovih buradi zapremine 225 litara, blago nagorene unutrašnjosti.

Drvo na vino utiče pre svega tako što propušta malu količinu kiseonika koja u vinu umekšava tanine, pa oni postaju nežniji i mekši, a miris se obogaćuje i evoluira dobijajući komponente vanile, tosta, kokosa, dima, kože, kedrovine… Vinu se povećava ekstraktivnost, postojanost aroma, kao i potencijal za dalje odležavanje. Mikrooksidacija će takođe stabilizovati i boju u vinu.

Različita burad na drugačiji način utiču na vina. Postoje tri važne stvari koje određuju taj uticaj. Prvo to je veličina i oblik suda, zatim njegova starost, kao i vrsta drveta od kog je izrađen. Drvo je najčešće od hrasta i to zbog njegovog mirisa, čvrstine i strukture, odnosno granulacije, koja može da varira od veoma zgusnute do retke. To veoma utiče na karakteristike bureta, a kasnije i na vino, a zavisi pre svega od načina na koje je drvo raslo, odnosno od vrste hrasta i podneblja sa kog dolazi. Iz šuma koje sporo rastu, uglavnom na negostoljubivim terenima,dolazi drvo tvrdo i zgusnuto. čije daske kasnije propuštaju manje kiseonika i koja sadrže više aromatskih i fenolnih jedinjenja koje kasnije nalazimo u vinima. Iz drveta u vino dospeva niz različitih supstanci, od kojih su 18 fenolna jedinjenja, među kojima je i vanilin zaslužan za rado i lako prepoznavani miris na vanilu u vinima koja su odležavala u baricima. Na primer, hrast iz francuske regije Limuzan (Limousin) koji brzo raste ima rastresitu strukturu, puno tanina i manje aroma nego onaj iz regije Alije (Allier) koji ima manje tanina, ali više aromatskih jedinjenja. Sledeći logiku razlika u drvetu iz različitih regiona, Francuzi su uveli zaštitu geografskog porekla, zapravo apelacije, za hrastovinu. Osim francuske hrastovine mnogo se koristi i američka, baltička, slavonska, mađarska, srpska i druge. 

barriques_vin_600_210_v2Bačva za vino može da bude okrugla ili jajasta, mala ili velika do čak nekoliko desetina hiljada litara. U velikim sudovima kontakt vina sa površinom drveta je manji, kao i efekat mikrooksidacije. Što je zapremina bureta manja, veća je površina dodira vina i drveta, pa je i uticaj veći. To je jedan od razloga zašto su baš barik burad postala tako popularna  i ušla u masovnu upotrebu. Standardna veličina pravog bordovskog barik bureta je 225 litara, dok se u Burgundiji koriste sudovi od 228 litara, a u Šampanji  oni koji zapremaju 220 litara.

Do pre par godina masovno, a pomalo i danas, dobar deo vinara koristio je repariranu, polovnu burad uvezenu najčešče  iz Francuske ili Italije. Oni koji ih prodaju , ubeđuju vinare po Srbiji i regionu da se takvi sudovi, iako višestruko jeftinijim nimali ne razlikuju od novih. Iako većina ljudi postavlja pitanje zašto ih, kad su tako dobri, Francuzi ne koriste i dalje nego ih prodaju cu bescenje, ipak su ih kupovali i to baš zbog niske cene. Pojedina vina iz takvih sudova lako su prepoznatljiva po naglašenoj i jedinstvenoj mirisnoj noti koja podseća na ćumur, dim i gar. U Srbiji danas sve više vinara koristi solidne sudove uvezene iz Mađarske, ponekad napravljene i od američkog hrasta, odlične francuske ili slavonske, kao i barike napravljene u Srbiji.  

Izvor informacija: autor Igor Luković