Image Image Image Image Image Image Image Image Image Image
Scroll to top

Top

Gde se prave najbolje cigare?

Gde se prave najbolje cigare – na Kubi, Hondurasu ili Nikaragvi ?

HAVANA

EW-AI229B_Cigar_G_20100218224710

 

Duvan za cigare se gaji u značajnim količinama u Brazilu, Kamerunu, Dominikanskoj Republici, Indoneziji, Meksiku i SAD. No, rasprostranjeno je mišljenje da su cigare proizvedene na Kubi bez premca, iako mnogi eksperti tvrde da im konkuriše najbolja ponuda iz Hondurasa i Nikaragve.

Poput dobrih vina, ukus najboljeg duvana zavisi od tla i klime u kojoj se gaji. Sunčane plantaže izvan Havane i u susednoj zapadnoj provinciji Pinal del Rio omogućavaju uzgajanje duvana najvišeg kvaliteta. Uz to, većina cigara proizvedenih na najvećem karipskom ostrvu su ručno uvijene i namenjene prvoklasnom tržištu. To je vekovima kubanske cigare činilo čuvenim.
Domoroci sa ostrva u Karipskom moru i Centralnoj Americi su pušili cigare još u 10. veku. Smatra se da je istraživač iz Đenove Kristofer Kolumbo prvi doneo duvan u Evropu. Dva člana Kolumbove posade su se tokom njegovog putovanja 1492. iskrcala na Kubu i pućkali duvan umotan u kukuruzovinu. Tako su postali prvi Evropljani pušači cigara.

U 19. veku, pušenje cigara je bila česta pojava dok su cigarete bile relativno retke. Biznis sa cigarama je bio važna industrija. Fabrike su upošljavale mnogo ljudi pre nego što je počela da se praktikuje mehanizovana proizvodnja cigara. Mnoge cigare se i u današnje vreme, kao znak prestiža, još uvek ručno prave – na njihovim kutijama kao dokaz stoji znak „Totalmente a Mano” (ručno pravljene).

 

totalmente_mano
Kubanske cigare se prave od delova duvana iz raznih krajeva ostrva. To važi i za same delove cigare – njeno punjenje i omot.
Svaka kubanska cigara se pravi u nekoliko različitih fabrika na Kubi. Uz to, kubanski majstori cigara su poznati kao najveći majstori svog zanata na svetu.
Pri branju i sazrevanju listova duvana, kombinuju se toplota i hladovina kako bi bio smanjen sastav šećera i vode, a da ne bude izazvano truljenje velikih listova. Za prvi deo procesa koji se naziva konzerviranje, potrebno je između 25 i 45 dana i sprovodi se zavisno od vrste duvana i željene boje listova. Drugi deo procesa, koji se naziva fermentacija, podrazumeva lagano i graciozno sušenje listova. Temperatura i vlaga se kontrolišu kako bi bila osigurana fermentacija lista, bez truljenja i raspadanja.

comparison-of-cigar-wrappers

Kada list na željeni način sazri, on se na osnovu izgleda i kvaliteta sortira za punjenje cigare ili njen omot. Tokom ovog procesa, listovi se neprestano pažljivo zalivaju, kako bi se osiguralo da, zavisno od svog kvaliteta, svaki bude iskorišćen na najbolji mogući način. Kada list sazri prema standardima proizvođača, koristiće se za proizvodnju cigara.
Kvalitetne cigare se još uvek prave ručno. Iskusni majstor u stanju je da proizvede stotine izuzetnih, gotovo identičnih cigara dnevno. Majstori održavaju duvan vlažnim – naročito omot, i koriste specijalno dizajnirane noževe u obliku srpa,(„čaveta”), kako bi brzo i precizno obradili listove od kojih se prave punjenje i omoti. Kada se zarolaju, cigare se stavljaju u drvene kalupe gde se suše i u kojima se njihovi krajevi seku kako bi bili jednake veličine.

Handmade cigar production, process. Tabacalera de Garcia Factory

Cigara je tada gotov proizvod koji može trajati beskonačno – pod pogodnim uslovima. Londonski Sodbi je nedavno održao aukciju cigara koje su nekoliko vekova držane u vlažnom podrumu jednog irskog dvorca. Posle kupovine, pravilno skladištenje podrazumeva čuvanje cigara u specijalnim drvenim kutijama, ili humidoru, gde uslovi mogu biti pažljivo kontrolisani tokom dugo vremena. Čak i ako se cigara osuši, može ponovo biti uspešno osvežena.

Prirodno

Cigare su sačinjene od tri vrste duvanskog lišća, čije varijacije određuju karakteristike ukusa i dima.
Spoljno lišće cigare, ili omotači, čine najširi delovi biljke. Omotač određuje veći deo karakteristika i ukusa cigare, a njegova boja se koristi za celokupan opis cigare.
Punjenja, smotani svežnjevi lišća u unutrašnjosti cigare, čine njen veći deo. Punjenja različite jačine se često spajaju kako bi bio dobijen jedinstveni ukus cigare. Što je više ulja u duvanskim listovima, punjenje je manje suvo i jače. Punjenja mogu biti duga, za šta se koriste celi listovi boljeg kvaliteta; ili kraća, takođe poznata i kao „mešana“, koja čine iseckani listovi, kao i petljika i ostali delovi duvana.
Spajači su elastični duvanski listovi koji se koriste kako bi svežnjevi punjenja bili držani zajedno.
Cigare su uglavnom kategorisane po veličini i obliku, koje su zajedno poznate kao „vitola“.
Veličina cigara meri se dvema dimenzijama: obimom (prečnikom koji se iskazuje 64-im delom inča koji opet ima 2,54 santimetra) i dužinom (u inčima). Na primer, većina nekubanskih robustosa (cigara cilindričnog oblika) ima obim od približno 50 i dužinu od približno pet inča. Robustosi kubanskog porekla uvek imaju obim od 50 i dužinu od 4 i 7/8 inča.
Najuobičajeniji oblik cigara je „pareho“, koji je cilindričan, ravnih strana, sa jednim otvorenim krajem. Drugi kraj je zaobljen i on se odreže po pravim uglom (V rez), pomoću specijalnog rezača ili se probije pre pušenja.
„Figurado“ cigare su neravnomerno oblikovane i ponekad se smatraju kvalitetnijim zato što ih je teže napraviti.

figurado-parejo
Kada je u pitanju ukus cigara, smatra se da su, generalno, one svetlije boje omotača blaže i posle pušenja ostavljaju manji ukus dima. Tamniji omotači su uglavnom bogatijeg mirisa.
Za razliku od cigareta, cigare imaju manje ukus dima, i uglavnom su više doživljaj duvana uz druge primese. Dobra cigara – posebno ako je kubanskog porekla pre 1990. – može praktično biti bez ikakvog ukusa dima.
Neki od najuobičajenijih ukusa koje se doživljavaju pri pušenju cigare su začin, kakao, čokolada, treset, mahovina, zemlja, kafa, orah, drvo i bobice.
Cigare se poslovično puše kada se proslavlja srećan događaj – rođenje deteta, matura, sklapanje velikog posla… Neki kupuju i čuvaju cigare „za sreću“ imajući u vidu klađenje, sa namerom da je popuše pošto pobede.
Kralj Edvard VII je uživao u pušenju cigareta i cigara, na veliku žalost njegove majke, kraljice Viktorije. Dve ličnosti koje su tokom zenita popularnosti cigara umrle zbog nikotinske zavisnosti koja je izazvala rak usta bili su predsednik SAD Julisijus S. Grant i doktor Sigmund Frojd. Obojica su redovno pušili po celu kutiju (20 cigara) dnevno. Prozvan zbog „falusnog“ oblika cigare, Frojd je navodno odgovorio, „Ponekad, cigara je samo cigara.“ Filozof Karl Marks i Gručo Marks, komičar, takođe su bili veliki ljubitelji cigara.
Čuveni citati u vezi cigara uključuju ne samo Frojdove nego takođe i citate iz poeme engleskog pesnika Radjarda Kiplinga: „Žena je samo žena: međutim, dobra cigara je dim.“ Takođe: „Ono što fali ovoj zemlji je dobra cigara od pet centi.“

Ekspanzivni biznis
„Habanos SA“ i „Cubatabaco“ se staraju o celokupnom poslu vezanom za kubanske cigare, uključujući kontrolu kvaliteta, promociju, distribuciju i izvoz. Sve kubanske cigare nose Habanosov logo i „Hecho en Kuba” („Proizvedeno na Kubi”), bez obzira da li su rađen ručno, mašinski, ili mašinski povezivane, a ručno završene.
„Habanos SA“, zajedničko preduzeće kubanske državne i špansko-francuske grupe „Altadis“, saopštila je da je 2006. prodaja njihovih prvoklasnih ručno urolanih cigara porasla osam odsto, (na 370 miliona dolara), uprkos sve većim zabranama pušenja u svetu.
„Habanos SA“ izrađuje jednu trećina od 400 miliona ručno izrađenih cigara prodatih u svetu svake godine. Međutim, one su i dalje zabranjene u SAD, zbog četiri i po decenije starih trgovinskih sankcija protiv kubanskog komunističkog režima.
Izuzimajući SAD, gde se puši više od polovina svih cigara na svetu (220 miliona), Kuba drži 75 odsto prvoklasnog tržišta. Da bi zadovoljila sve učestalije zahteve za kvalitetnim cigarama, „Habanos SA“ ih pravi sve više sa starim duvanskim lišćem.
Tako je nedavno ova kompanija uvela, u čuvenom „Cohiba“ brendu, liniju cigara „Maduro 5“, sa tamnim omotnim listovima starim pet godina. U celosti je lansirana i stara verzija „Montecristo No. 4“, do sada najuspešnija vrsta cigara – više od milijardu ih je prodato od kada se prvi put pojavila 1935.
Kubanska duvanska industrija je treći po veličini izvozni sektor na ostrvu, posle nikla i lekova. Kubanske cigare prodaju se u više 120 zemalja sveta.